MMF: Javni dugovi u razvijenim ekonomijama dostigli nezabeležene nivoe

Razvijene ekonomije, koje je pogodila ekonomska kriza, moraju doneti precizne dugoročne planove za smanjenje svojih dugova na održive nivoe kako bi bile u stanju da upravljaju fiskalnim rizicima, ojačaju dugoročni rast i otvaraju radna mesta u narednim godinama, ukazuje Međunarodni monetarni fond u novom izveštaju.

Da bi zaštitile krhki ekonomski oporavak, promovisale dugoročni rast i ojačale finansijska tržišta, vlade razvijenih zemalja treba da razviju pouzdane fiskalne planove sa akcentom na dugoročna, a ne brza rešenja, ukazuje MMF.

"Javni dugovi u razvijenim ekonomijama dostigli su nezabeležene nivoe u mirnodopskom dobu", izjavio je Karlo Kotareli, direktor odeljenja MMF-a za fiskalna pitanja i jedan od autora izveštaja.

"Najzaduženije ekonomije se približavaju dužničkim limitima, iznad kojih bi njihova fiskalna pozicija mogla postati neodrživa", upozorio je zamenik direktora odeljenja MMF za istraživanja DŽonatan Ostri, takođe jedan od autora izveštaja.

Dugovi vlada članica G20 skočio je sa 78 odsto bruto domaćeg proizvoda u 2007. na 97 odsto u 2009, uz projekciju rasta na 115 odsto u 2015, ukazano je u izveštaju.

"Visok javni dug nije posledica samo finansijske krize, već i slabe fiskalne politike u prethodnim decenijama kada su nivoi duga rasli tokom teških vremena, ali se nisu smanjivali tokom boljih godina", ukazao je Kotareli.

Razvijene zemlje stoga treba da promene politiku i pripreme podrobne fiskalne planove za naredni dugoročni period, a ti planovi treba da pokriju i pitanja reformi penzionog i zdravstvenog sistema, ukazuje MMF

(Tanjug)